Генерални подаци о члану Спортског савеза Књажевца

• Име клуба: Самбо Клуб „Књажевац“ – (афилација „Лутадор Тим“ / Alliance Jiu Jitsu )
• Лого тима:

• Лого франшизе тима:

• Датум оснивања:  17. 12. 2009.год
• Адреса: Сремски Фронт 13, 19350 Књажевац
• Телефон: 064 067 5151
• Е-маил: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.%20%20%20%20">Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.        
• Веб адреса: www.facebook.com
• Жиро рачун: 200-2429230101921-74
• ПИБ: 106540036
• Матични број: 17771744
• Име и презиме лица овлашћеног за заступање: Миљан Живковић

Неопходни подаци о свим селекцијама (старосним/ полним) које постоје у оквиру клуба

• Назив  селекције:
• Ранг у коме се такмичи: - међународни турнири, нивои бели, intermediate  и elite дивизије.
• Локација, термини и број недељних тренига: сала за борилачке спортове код семафора (нова локација ће бити у петра кочића 13.)
• Термини
понедељак – 21:30
уторак:20:00
среда 20:00 напредна група;  21:30 почетници
четвртак: 21:30
петак 20:00 напредни, 21:30 почетници
субота 18:00
дрилови – радним данима од 12-14 сати
(укупан број тренинга у сали 13)
тренинзи у теретани – индивидуално у теретани „Хамер Џим“

• Tренер селекције: Миљан Живковић

• Стручна спрема тренера селекције: Економиста, лиценца оперативног тренера (факултет спорта и физичке културе „Ниш“), тренерска лиценца „BJJ Lutador / Alliance“ tima
Фотографија тренера селекције:  
• Успеси којима тренер може да се похвали:
Треће место на самбо балканском првенству, медаље на међнародним самбо турнирима,
Бројне медаље са међународних турнира у бразилској џиуџици са такмичења у земљи и иностранству .

• Имена, презимена и датуми рођења свих такмичара из наведене селекције:
 
01    Миљан Живковић               1982
02    Жељко Радивојевић           1983
03    Милан Павловић                1986
04    Александар Величковић     1994
05    Милан Николић                 1987
06    Миша Ненковић                1993
07    Милан Николић                 1990
08    Бојан Стојадиновић           1983
09    Стефан Марјановић    
10    Мучај Стефан                   1987
11    Немања Ранђеловић         1994
12    Stefan Tomić                    1994
13    Иван Бајовић    
14    Звонко Бајовић    
15    Александар Милосављевић    1988
16    Предраг Пауновић            1996
17    Милош ђорђевић              1982
18    Предраг Станојевић          1996
19    Бранко Станојевић           1979
20    Божић Марија                  1990
21    Душан Благојевић    
22    Никола Савић    
23    Никола Михајловић    
24    Сандра Милисављевић      1992
25    Марија Цветковић    
26    Милан Јовановић              1981
27    Давид Николић                 1994
28    Немања Божовић              1987
29    Дејан Алексић                  1972
30    Вељко Митровић              2000
31    Милан Николић               1983
32    Мартин Светозаревић    
 
Самбо клуб „Књажевац“ је регистрован као САМБО клуб (Самоодбрана без оружја), са делатностима Самбо, ММА борилачки спорт и Џиу Џицу. У нашем клубу акценат је на бразилској џиуџици као најефикаснијој борилачкој вештини данашњице.

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•  

Снимци са тренинга и такмичења:

Бразилски џиуџицу (БЏЏ)

Бразилска џиуџица је борилачка вештина, борилачки спорт и систем самоодбране који се базира на принципима рвања и са акцентом на борби у партеру. Бразиски џиуџицу је настао на основу техника Кодокановог џудо система које је ученик Џигоро Кана – Мицујо Маеда (前田 光世 Maeda Mitsuyo, новембар 18, 1878 – новембар 28, 1941) подучавао Карлоса Грејсија (Carlos Gracie септембар 14, 1902 – октобар 7, 1994).

Маеда

Митцујо Маеда је био један од најбољих ученика Џигоро Кана. Он је у почетку тренирао традиционални џиуџицу а у својој осамнаестој години прелази на Кодокан систем где је био познат по својој изврсној вештини. Џигоро Кано је био веома заинтересован да прошири своју вештину широм света, вероватно и због своје жеље да направи олимпијски спорт. Послао је неколико својих ученика у САД међу којима је био старији човек – Томита, један од првих ученика Џигоро Кана и ветеранн полицијског турнира из 1886. Он је био одличан техничар и учитељ, међутим, већ у годинама. Из тог разлога је са њим путовао и Маеда који је био задужен да у борбама представи вештину ако је то потребно. Касније су се Маеда и Томита раздвојили, и Маеда је био познат по томе да је у циљу промоције вештине изазивао на слободну борбу (без правила) рваче и боксере из САД где је приказао доминацију своје вештине и успоставио традицију коју су касније наставили борци из породице Грејси. Маеда је између осталих изазвао и тадашњег боксерског шампиона у тешкој категорији, Џека Џонсона који је важио за најбољег тешкаша свих времена.
Маеда је био светски путник, боравио је и у европи и јужној америци. Он је наставио да се бори и на овим континентима. Последица великог броја борби била је да је одступио од стриктног моралног кода Кодокан џудоа. Зато је Маеда вештину чешће називао џиуџицу него џудо (мада поједини извори наводе да је џудо у почетку био познат и као Кано џиуџицу). Мада, још један од разлога због којих је Маеда вештину представљао као џиуџицу а не џудо је тај што је он када је почео да се бори у слободним борбама користио и неке технике из своје старе теншин шин'јо џиуџице (чије је школе био ученик пре него што је прешао код Џигоро Кана) а које су биле избачене из Кодокан система као опасне. Свеједно, Маеда је био веома интелигентан и довитљив борац и иноватор. Он је временом стицао искуство у реалним борбама на основу којег је додао неке своје технике и избацио оне које је сматрао неефикасним. Он је моделовао свој систем борења тако да се ефикасно носи са два уобичајена типа борца на западу – боксера и рвача.
Његове невероватне победе у овим борбама су од њега створиле легенду у Централној и Јужној Америци. У Европи се борио у Енглеској и Шпанији.
1920 године се враћа у Бразил са мисијом. Наиме, јапанска влада је била заинтересована да по угледу на неке европске земље започне пројекат колонизације. Маеда је био одабран да помогне у овом пројекту. Гастао Грејси, човек чија је породица емигрирала у Бразил из Шкотске је искористио своје политичке везе да помогне Маеди у овом пројекту (који је у међувремену пропао). Као знак захвалности за учињену услугу и због пријатељства које се јавило између ова два човека, Маеда је понудио да Гастаове синове научи џиуџицу.

Маеда и Грeјсији

Најстарији од браће Грејси – Карлос, постао је ученик Маеде. Непознаница је шта је тачно Маеда учио Карлоса, које је методе користио и какве је тачно измене борећи се у слободним борбама у америци и европи направио у односу на џудо и традиционални џиуџицу. Маеда је вештину у Бразил називао џиуџицу и познато је да је модификовао технике како би их прилагодио слободним борбама. Он је анализирао предности и слабости својих противника и на основу тога створио сопствени принцип који би неутралисао предности противника. Његов принцип је подразумевао одвлачење пажње противника ударцем руком или ногом који је имао за циљ отварање могућности да се скрати дистанца и дође у клинч како би бацио противника на земљу. Када би се нашли на земљи, акценат је био на захватима држања и пласирању завршница у виду полуга на зглобовима или гушењима приморавајући противника на предају. Овај генерални принцип се и данас користи у модерној бразилској џиуџици. Главне лекције које је Маеда пренео Карлосу биле су:

* Рвачке (греплинг) способности (мисли се на бацања и борбу у партеру) се уз мале модификације могу претворити у високо ефикасан стил борења који поништава предности других стилова и користи њихове недостатке.

* Потреба за реалним тренингом са пуним отпором (рандори) како би ученици успешно усвојили технике и били способни да их примене у реалним ситуацијама у животу (и борби). Овај сегмент је Маеда преузео од Џигоро Кана, Грејсији су касније ову смерницу проширили и унапредили.

* Џиуџицу технике.

* Основна стратегија која је подразумевала клинч, бацање противника на земљу које има за циљ да поништи његове предности (мисли се на ударце рукама и ногама) и примена својих предности (борба у партеру која подразумева захвате држања и пласирање завршница у виду полуга и гушења).

Није познато колико је дуго Карлос био Маедин ученик. Једно је сигурно, то није било више од 4 године. Обзиром да је маеда био заузет обавезама око колонизације, претпоставља се да је активно подучавао Карлоса око 2 године. Карлос је своју прву академију 1925. године. За тако кратко време он је могао да научи ограничени број техника. Маедино учење је послужило као база али је већину техника из бразилске џиуџице из те базе касније годинама открили и развијали браћа Грејси. Маеда је Грејсијима дао основе техника као базу која је била неопходна. Такође, пренео им је основни принцип борбе који је подразумевао клинч, бацање и доминацију у борби у партеру. Такође, послужио је као узор за тестирање стила у реалној борби као највиши облик теста ефикасности техника.
Хелио Грејси (Hélio Gracie October 1, 1913 – January 29, 2009) био је најмлађи од браће Грејси. Сматра се да је извршио снажан утицај на развој бразилске џиуџице. Када је имао 14 година он одлази да живи код старије браће који су подучавали џиуџицу у општини Ботафого, Рио де Женеиро. Одувек је био физички слаб, лекари су му забранили да се бави било каквом физичком активношћу. Зато је у почетку само гледао своју браћу н атренинзима јер му није било дозвољено да им се придружи. Када је имао 16 година, на тренинг долази нови студент заинтересован да учи џиуџицу, међутим, Карлос је био спречен да дође да га подучава. Ту се нашао Хелио који је посматрајући запамтио све покрете и објашњења свог брата и понудио се кандидату да му он одржи час. Карлос је стигао на крај тренинга и извињавао се што је закаснио, међутим, кандидат је рекао да нема проблема, да је веома уживао у часу који је водио Хелио и да би волео да му он на даље буде инстуктор. Карлос се сложио с тими тако је практично Хелио постао инструктор пре него што је уопште и почео да тренира џиуџицу.
Сматра се да је управо Хелио унео највише модификација у техникама, обзиром на своју ситну грађу и слабу конституцију, он је много размишљао како да технике прилагоди себи и својим могућностима. Уместо снаге и брзине, акценат јестављао на форме тела и тачке ослонца.
Браћа Грејси су наставили традицију коју је започео Маеда а то је доказивање вештине у валетудо слободним борбама. Хелио је постао својеврсна легенда Бразила познат по борбама и победама против далеко крупнијих и снажнијих противника. Они су своју вештину у бразилу једноставно називали џиуџицу а када су почели са ширењем вештине у САД, да би направили разлику у односу на традиционални џиуџицу називали су је Грејси џиуџицу. Неки чланови породице су назив давали по својој фамилији (на пример Мачадо џиуџицу). Данас је вештина у свету позната као бразилска џиуџица.
Синови браће Грејси су наставили са традицијом, импозантан је рекорд Риксона Грејсија који се сматра за једног од највећих бораца свих времена који се борио у преко 400 борби и остао је непоражен. Ројс Грејси је заслужан за раст популарности бразилске џиуџице када је као најмлађи и најлакши (физички најслабији од свих учесника) у првим УФЦ (ултимат фајт чемпионшип)
мечевима где су се сукобили борци разних стилова доказао супериорност бразилске џиуџице у слободним борбама као непоражени шампион.

БЏЏ данас

После првих УФЦ турнира бразилска џиуџица за коју већина људи до онда није ни чула постаје једна од најпопуларнијих борилачких вештина у свету. Треба поменути да је први УФЦ турнир био организован 1993. године управо од стране чланова породице Грејси који су на овај начин желели да докажу супериорност своје вештине. То су у почетку биле борбе без правила (било је забрањено једино уједање и гурање прстију у очи противника, борбе нису имале временско ограничење). У првим УФЦ турнирима су се сукобљавали борци као најбољи представници различитих вештина (савате, сумо, бокс, карате, кунг фу, нинџицу, БЏЏ, рвање, кик бокс и други ..). У овим борбама борци који су долазили као представници бразилске џиуџице су забележили убедљиве победе и доказали супериорност ове вештине.
БЏЏ у Европу стиже, претпоставља се, преко Француске. Управо у Француској је формиран први БЏЏ клуб у Европи, Le Cercle Tissier .
У Србији БЏЏ долази 2000-те године. Највећи и најјачих клубови су у Београду, али је све више клубова и у унутрашњости.

Клуб у Књажевцу припада „Лутадор“ Тиму који је највећи тим бразилске џиуџице у Србији (а можда и на Балкану). Тим поред Књажевца има своје филијале у Београду (3 клуба), Гроцкој, Смедереву, Нишу, Краљеву. У својој историји је организовао секције на Војној и Полицијској академији.

Књажевац је домаћин традиционалног летњег кампа који сваке године окупља најбоље борце из земље и иностранства.  

Наш тим припада Alliance Jiu Jitsu афилацији, чију франшизу у нашој земљи држи од августа 2013. године. Alliance Jiu Jitsu са седиштем у Сао Паоло, Бразил, је најјача светска БЏЏ академија и носилац титуле најјачег тима на свету.